Kragujevac: Ispred šaltera u kragujevačkoj filijali NSZ čekaju nezaposleni raznih generacija sa različitim „stažom“ bez posla. Očekivanja su im ista, ali čini se da oni mlađi imaju više optimizma da će pronaći posao.

27-godišnja Marijana Arsenijević iz Kragujevca ima osmogodišnje obrazovanje i nikada nije radila. Uredno se javlja u NSZ, ali kako kaže, nije bilo ništa više od toga. Niko je nije pozvao da ponudi posao, niti je išla na obuke kako bi povećala šanse za zaposlenje, ali se tome nada. 20-godišnji Svetomir Marković iz Kragujevca prvi put je u NSZ i došao je da se prijavi na evidenciju nezaposlenih. Završio je Prvu tehničku školu i studira informatiku. Želi da se bavi programiranjem i kaže da će rado ići na praktične obuke u ovoj oblasti.

Istog dana, srećemo i mlade koji u NSZ idu na obuku za početnike u biznisu, jer su im ta znanja neophodna kako bi konkurisali za sredstva za pokretanje sopstvenog posla.

Aleksandra Petrović (30), po struci pedijatrijska sestra, kaže da već osam godina ne može da se zaposli u svojoj struci, pa je rešila da se prekvalifikuje. Ima plan da otvori svoj kozmetički salon te namerava da zbog toga konkuriše za dobijanje sredstava za samozapošljavanje. Sanja Milanović je radila u državnoj ustanovi i kod advokata, a sada namerava da otvori svoju advokatsku kancelariju. Kaže da su joj vrlo korisne informacije koje dobija na obuci u NSZ za početnike u biznisu.

Ovo je samo jedna kratka beleška iz NSZ u Kragujevcu o aktivnostima mladih koji su na evidenciji nezaposlenih. A šta kaže statistika?

Na „birou“ ispod 20 posto mladih

„U odnosu na period pre četiri godine smanjen je broj mlađih od 30 godina, sa 23,8 odsto na 19,5 posto. Na smanjenje tog broja nezaposlenih je uticao dolazak novih investitora. Sada se lakše zapošljavaju jer su poslodavcima potrebni mladi ljudi željni znanja“ kaže direktorka filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u Kragujevcu Gorica Bačanin.

Prema podacima iz januara 2020. godine u Kragujevcu je prijavljeno je ukupno 17.442 nezaposlenih od čega je 3.313 mlađih od 30 godina ili 19,47 odsto, dok je u Šumadijskom okrugu 5.362.

U NSZ u Kragujevcu ističu da se i pored stalnog prijavljivanja mladih po završetku školovanja, svake godine se smanjuje učešće mlađih od 30 godina u ukupnom broju nezaposlenih.

Ono što je karakteristično za lokalno tržište rada je da se u poslednjih par godina najviše zapošljavaju oni sa zanimanjima iz oblasti mašinstva i obrade metala, trgovine, turizma, ugostiteljstva, oblasti ekonomije, prava, administracije i tekstilstva.

Povećano je zapošljavanje mladih sa srednjim obrazovanjem mašinske struke, ali su traženi i mladi za rad u ugostiteljstvu i trgovini.

U poslednje 3-4 godine više se zapošljavaju mladi koji imaju završene fakultete

„Lakše se zapošljavaju farmaceuti kojih skoro i da nema na tržištu rada, otvaranjem privatnih vrtića povećava se zapošljavanje vaspitačica i medicinskih sestara-pedijatrijski smer. Zapošljavaju se i mašinski inženjeri, IT inženjeri, a uvek su deficitarni elektroinženjeri“ kaže direktorka kragujevačke filijale NSZ.

Među visokoobrazovanima, i dalje su suficitarni biolozi i ekolozi. Među filolozima traženi su mladi sa znanjem nemačkog jezika za rad u kompanijama sa tog područja, ali se traže i kadrovi sa znanjem turskog i arapskog jezika kojih nema na evidenciji. Lekari se u poslednje vreme bolje zapošljavaju, a na evidenciji NSZ u Kragujevcu ima ih oko 190. Pravnici se teže zapošljavaju za razliku od kolega koji imaju položen pravosudni ispit i oni su više zainteresovani za samozapošljavanje, otvaranjem advokatskih kancelarija.

Obuke u korist nezaposlenih i poslodavca

„Sve više poslodavaca ima problem da obezbede adekvatnu radnu snagu. Analizom tržišta rada došli smo do zaključka da je sve veća potreba za prekvalifikacijom i dodatnim obukama za sticanje odgovarajućih znanja i kompetencija“ kaže Bačanin.

U programu stručne prakse koji je NSZ organizovala u 2019. godini bilo je uključeno 158 mlađih od 30 godina iz Kragujevca. U obukama prema potrebama tržišta rada učestvovalo je 20 nezaposlenih mlađih od 30 godina. Sprovedene su specijalistička informatička obuka, obuka za operatere na CNC mašinama, za strane jezike, knjigovođe, obuka za pedikire i manikire.

Za mlađe od 30 godina organizovana je i obuka za aktivno traženje posla (573 polaznika), obuku u Klubu za traženje posla je završilo 175. Bilo je i motivaciono-aktivacionih obuka za one bez kvalifikacija i niskokvalifikovane koju je završilo 83 mladih. Selekcijom po zahtevu poslodavca bilo je uključeno 143 mlađih od 30 godina, dok je o mogućnostima za razvoj karijere informisano i savetovano preko 300.

NSZ podržava i sprovođenje obuka drugih partnera

Savetnici NSZ informišu nezaposlene i o obukama „Znanjem do posla“, o vrstama obuka i objavljenim konkursima za izvođenje obuka, načinu i rokovima za konkurisanje.

„Pravimo selekciju i upućujemo na obuku mlade osobe koje hoće da idu na prekvalifikaciju, odnosno da pohađaju praktičnu obuke na radnom mestu u kompanijama po programa Znanjem do posla. Cilj ovih obuka je podsticanje zapošljavanja mladih, koji se prema dosadašnjim rezultatima i ostvaruje, jer se više od 50 procenata polaznika obuke zapošljava u kompanijama gde su bili na obuci za tražena zanimanja“ kaže direktorka NSZ u Kragujevcu.

Ona navodi da se na obuke „ Znanjem do posla „ upućuju nezaposleni za koje se prethodno pravi procena prema tome kakvi su uslovi za učešće u obuci, zahtevi kompanija, kao i prema zanimanjima za koja se obučavaju.

„Nije važno samo formalno obrazovanje, već i afiniteti nezaposlenih za određena zanimanja. To je bio na primer slučaj sa E2E obukama za zavarivače, bravare ili CNC operatere, na koje smo usmeravali ne samo mlade mašinskih struka već i druge koji su zbog bržeg zapošljavanja spremni da se prekvalifikuju“ rekla je Bačanin.

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković