E2E priča – Posao u „carstvu“ drugarstva
Vrtić Drugarstvo, Kragujevac, Obuka na radnom mestu za zanimanje Vaspitač
Posle obuke „Znanjem do posla“ za vaspitače, 17 praktikanata se zaposlilo u vrtićima u Kragujevcu.
Dok klinci i klinceze spavaju, u vrtiću „Drugarstvo“ nastaje priča o dve Dragane i jednom Marku, mladim ljudima koji su se opredelili za poziv vaspitača. Upoznali su se tokom praktične obuke za vaspitače u okviru programa „ Znanjem do posla“ i sada zajedno brinu o deci u vrtiću „Drugarstvo“. Dragana Čampar je posle dvomesečne praktične obuke dobila svoj prvi posao u životu posle 6 godina neizvesnosti. Uz zaposlenje, njen kolega Marko Stepanović dobio je šansu da unapredi znanja u poslu za koji se školovao. Najmlađa među njima je Dragana Nikolić, još je praktikant obuke, ali uverena da je na dobrom putu da u vrtiću ispiše prve stranice svoje karijere.
Praktična obuka nadgradila „knjiško“znanje
30-godišnji Marko Stepanović je diplomirani predškolski vaspitač. Kaže da je ovaj posao ostvarenje njegovih snova još iz osnovne škole, iako je, kaže, malu dilemu imao samo u srednjoj školi zbog engleskog jezika. Ipak, prevagnula je ljubav prema deci.
„Deca iz Drugarstva me zovu Mako. Navikli su na mene, čini mi se da sam, što bi se reklo, kupio njihovo poverenje.“
Obuka „Znanjem do posla“ u vrtiću „Drugarstvo“ donela mu je dupli dobitak. Prvo je unapredio svoja dosadašnja znanja i veštine, a drugo, posle obuke je potpisao ugovor o radu.
„Kao vaspitač imam četiri godine prethodnog radnog iskustva u drugi vrtićima. Ovde sam došao da se dodatno obučim i moja očekivanja su potpuno ispunjena. Dosta novih stvari sam naučio.“
Otkriva razliku između teorije sa fakulteta i prakse u vrtiću.
„U praksi se upotrebljava tek nekih 30 posto teorije iz formalnog obrazovanja. Na fakultetu smo slabo imali praksu, samo dve nedelje godišnje. Bili smo samo posmatrači, nismo bili uključeni u aktivnosti vaspitača, već samo kao ispomoć. Na obuci „Znanjem do posla“ je bilo sve drugačije. Tokom praktične obuke smo svakodnevno učestvovali u planiranim aktivnostima sa decom.“
Marko priča da je poseban kvalitet obuke „Znanjem do posla“, praktično učenje o pedagoškoj dokumentaciji u vrtiću, među kojom je i dnevnik. Tokom studija, kaže, nije imao uvid u dnevnik i znao je samo da je to „jedna plava knjiga“.
„Nisam imao dozvolu za pristup dnevniku, a kasnije kada sam radio u jednom državnom vrtiću dobio sam dnevnik, ali nisam znao uopšte šta treba da pišem. Tokom obuke „Znanjem do posla“ za vaspitače ovaj problem sam rešio.“
Marko u vrtiću „ Drugarstvo“ vodi mešovitu vaspitnu grupu, u kojoj su deca od tri do pet i po godina. Posebno je ponosan na to što mu je sa punim poverenjem dato da rukovodi timom za razvojno planiranje, a član je još dva tima u vrtiću.
Poseban doprinos je dao učešćem u izradi zbirke kooperativnih igara koje postala „standard“ i velika je pomoć u radu svim vaspitačima u vrtiću „Drugarstvo“.
„To su igre saradnje u kojima učestvuju sva deca. Imamo 30-tak igara u zbirci i to primenjujemo u svakodnevnom radu.“
Marko je inače jedini muškarac vaspitač u vrtiću „Drugarstvo“. Kaže da nema nikakvih problema jer su svi navikli na njega, i koleginice, i deca.
Prvi posao posle šest godina neizvesnosti
Kada je Dragana Čampar iz Prijepolja završila studije za vaspitača u predškolskoj ustanovi na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, nije ni sanjala da će na svoj prvi posao čekati čak šest godina. A pokušavala je, predavala CV u vrtićima, ali nikada je nisu pozivali ni na razgovor.
„Već sam počela da razmišljam da ću morati sasvim nešto deseto da radim. Zamišljala sam sebe u nekoj prodavnici, marketu.“
Dragana se u međuvremenu udala u Kragujevcu i postala majka dvoje dece. Put do njenog prvog posla „trasirao“ je program obuke „Znanjem do posla“, za koji je saznala preko Nacionalne službe za zapošljavanje.
„Obuka mi je mnogo značila u tome da sam upoznala decu, vrtić, kolektiv. To mi je bilo važno jer nisam imala nikakvo radno iskustvo.“
Kaže da joj je „dragoceno“ praktično iskustvo u radu sa decom kroz obuku programa „ Znanjem do posla“.
„Tek kad uđemo u grupu i ostanemo sami sa decom, učimo kako da prepoznamo potrebe deteta, šta i na koji način treba da radimo. Mnogo je drugačije u praksi, nego kada se o svemu samo uči iz udžbenika na fakultetu.“
Smatra da je mnogo napredovala u odnosu na početak obuke, pre svega u organizaciji rada i aktivnostima sa decom.
Dragana zajedno sa kolegom Markom brine o mešovitoj vaspitnoj grupi dece od 3 do 5 godina. Kaže da je primetila da deca u suštini najviše vole pokret, pa i kada im priča neku priču oni vole da budu aktivni i da učestvuju. Priča da su u basni „Gavran i lisica“ deca imala svoje uloge, bili su glumci. Vole akciju i, kako kaže, snađu se čak i ona stidljivija deca.
Dragana priznaje da je tokom rada sa decom i kod sebe prepoznala neke skrivene talente.
„Gluma je nešto što se skrivalo u meni, a još kada je tu neka lutka ja se opustim, a volim i da pevam. Ali, čini mi se da je ta sposobnost da animiram decu moj glavni adut.“
Kaže da su je deca prihvatila i zavolela.
„Kolega Marko i ja se uklapamo – on je malo stroži, dok sam ja nešto blaža.“
Upornost, volja i ljubav prema deci
20-godišnja Dragana Nikolić preselila se iz Batočine u Kragujevac zbog praktične obuke „Znanjem do posla“ u vrtiću „Drugarstvo“. Ima diplomu medicinska sestra- vaspitač i skoro sve što uči na obuci je za nju sasvim novo. Kaže da se trudi na praksi i veruje da će zadovoljiti kriterijume poslodavca za posao.
„Nisam do sada radila nigde. Bila sam samo dve – tri nedelje na probnom radu u „Drugarstvu“. Bila sam uporna, dolazila sam, interesovala se i pozvali su me na ovu obuku“
A šta je bilo najvažnije da savlada već prvih dana na praksi?
„Pristup deci, meni je to bilo najvažnije, da naučim prijem dece ujutru i kako da priđem detetu. Vidim da sam to dobro savladala. Ima dobar odnos sa decom, trudim se“
Najteže joj je pala pedagoška dokumentacija, dnevnik…
„Pedagoška dokumentacija je bila najteža! Savladala sam jedan deo, ali treba još da radim na tome uz pomoć kolega i mentora“
Dragana opisuje kako izgleda jedan letnji radni dan za praktikanta obuke za vaspitača.
„Moja je jaslena grupa – deca do 3 godine. Danas smo bili u dvorištu, igrali smo pokretne igre, sada nam je tema – letnje igrarije, pokretne igre među kojima su i igre Ringe-ringe-raja ili Širi-se-širi“
Dragana vidi svoju karijeru u poslu vaspitača.
„Kažem- sve mi je super, nemam ni na šta da se požalim. Tokom praktične obuke sam se uklopila, ne bih menjala nijedan detalj. Posao nije težak kada nešto voliš. Možeš sve i sve radiš istog trenutka, jer tu su deca, a deca ne mogu da čekaju“.
Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković