Kragujevac: Posle obuke u okviru projekta „Znanjem do posla“ Ana i Nemanja iz Kragujevca zaposlili se u proizvodnji papirne galanterije.

Ana Marić i Nemanja Jovanović dobili su radno mesto u „Avisu“ koji proizvodi papirnu galanteriju. Kao „taze“ zaposleni zaduženi su za rad na mašini-pakerici koja ređa i broji kartonske čaše veselih boja i dezena.

Ponudu za posao u „Avisu“ dobili su odmah posle dvomesečne praktične obuke u toj kompaniji za operatere papirničarskih mašina, koja je organizovana kao deo projekta „Znanjem do posla“. Od ukupno 12 praktikanata, troje se pokazalo najboljim i poslodavac im je pružio šansu da dalje uče i napreduju u Avisovom timu.

Kad je rad pravo zadovoljstvo

28-godišnagodišnja Ana Marić ima svoju porodicu i trogodišnjeg sina. Zaposlenje joj je, kaže, došlo u pravi čas. Za obuku „Znanjem do posla“ je čula od svoje drugarice koja je znala da joj je hitno potreban posao.

„Baš sam bila u haosu, tražila sam posao i samo mi je bilo važno da radim. Drugarica mi je rekla – hajde probaj, obuka je dva meseca i postoji šansa da se zaposliš.“

Inače, Ana ima „bogato“ iskustvo u traženju posla prethodnih godina.

„Po struci sam modelar odeće. Već posle srednje škole svašta sam radila. Imala sam svoju radnju za šivenje koju sam zatvorila i to mi je sada samo hobi. Radila sam i u vrtiću kao vaspitač. Bilo mi je važno da radim zbog porodice. Nije bilo lako.“

Kao polaznik obuke „Znanjem do posla“ u „Avis“ je došla da bi stekla znanja i veštine za operatera na papirničarskim mašinama.

„Sve mi se svidelo, super je, nije mi bilo teško. Tokom obuke sam radila na raznim mašinama, a prvo na pakerici, gde i sada radim, ovih nekoliko dana od kako sam i zvanično zaposlena u Avisu. To je mašina pakerica na kojoj se pakuju i broje kartonske čaše.“

Ana kaže da joj posao odgovara iako nema apsolutno nikakve veze sa njenom strukom – modnim dizajnom.

„Prijatelji mi ne veruju da radim, jer sam, kažu, nasmejana i kada odlazim i kada dolazim sa posla. A ja sam nasmejana i na poslu. Imam i objašnjenje za to. Kad ti je važno u životu da radiš, odgovara ti posao, a kolege u Avisu su predusretljive i raspoložene, onda ti ništa nije teško, već ti je rad pravo zadovoljstvo.“

Već tokom obuke, priča Ana, nadala se zaposlenju u Avisu.

„Bila sam optimista, radila sam, borila sam se. Čula sam da se u ovoj firmi ceni rad, red i disciplina, da poštuju kada se trudiš i dobar si radnik. Znala sam da ću u tom smislu moći da se istaknem.“

Ana je bila jedina žena među praktikantima u Avisu. Mentori su joj rekli, kaže, da se pokazala kao vredna, brza i spretna. Ona očekuje da će moći i da napreduje, a sebe vidi u nekim poslovima koji su, kako kaže, baš ženski.

„Ima ovde poslova koji su baš ženski, to je program za decu, kapice, čipkice, ambalaža za minjone. Meni je to super. Važna je brzina – pakuješ, proveravaš, lepiš…

Jureći posao stigao u „ Avis“

20-godišnji Nemanja Jovanović je odmah posle završetka srednje škole u kojoj je stekao diplomu mehatroničara, odmah ušao u „trku“ da što pre stigne do nekog posla. Nije imao sreće sa svojom strukom, pa je radio na pumpi, kao i poslove oko stolarije i automobila. Ali, poslednjih meseci uopšte nije imao sreće s poslom.

„Za obuku Znanjem do posla mi je rekao drugar. Raspitao sam se za firmu gde ću biti praktikant i čuo sam sve najbolje.  Kad sam došao u Avis na obuku video sam da su sve te dobre priče o ovoj firmi tačne.“

Kaže da ga je najviše iznenadio, što je retkost da se vidi kod nas, način na koji se radnici Avisa ophode jedni prema drugima, kao i prema mladim praktikantima.

„To je odnos poštovanja i uvažavanja. Kad vidite kakav je kolektiv, da su svi tu da vam pomognu da što više naučite o poslu, dobijete još veću motivaciju za rad. To mi se najviše svidelo, svi su spremni da pomognu i sve objasne.“

Nemanja je odmah posle obuke zaposlen i prve radne dane provodi za mašinom pakericom. Zainteresovan je i za rad na mašinama za štampanje u Avisu.

„Počeo sam, kao i koleginica Ana, od pakerice. Posebno me interesuje i štampanje. Znam da to nije jednostavan posao, treba iskustva, ali verujem da ću imati šansu da napredujem i u tom delu proizvodnje.“

Nemanja kaže da mu je ovaj posao zanimljiviji od onoga za šta se školovao, a i zbog dobrog iskustva sa obukom i zaposlenja sada mu nije krivo što nije pronašao posao u struci.

„To što nas škola uči, to je osnovno i površno. U školi ne može da se stekne znanje ni za početak rada u nekoj kompaniji. Ovde sam tokom obuke učio nekako dublje, konkretnije, baš one poslove koji se obavljaju u proizvodnji. Imam želju da stičem još više novih znanja radeći u Avisu.“

Nemanja kaže da mu je drago što su za njega u kompaniji rekli da brzo uči, da se vidi da se trudi i daje sve od sebe.

„Tokom obuke sam dobijao pohvale. Izgledalo je kao da će da me prime na posao, ali opet nisam smeo da budem siguran i neizvesnosti je trajala sve do poslednjeg trenutka. Kada mi je bilo jasno da sam primljen na posao, bila je to moja najveća radost.“

Nemanja kaže da mu je otac na to rekao – svaka čast, bravo, ali mu je i savetovao da nastavi i dalje da se trudi.

„Motivisan sam da nastavim još bolje i više, posle obuke. Posao mi je motivacija da nastavim sa više elana.“

Utisci mentora i poslodavca o obuci

I Ana i Nemanja su „jednoglasni“ da su mentori obuke u Avisu bili odlični i dodaju:

„Svaka im čast, super su!“

Kažu da su se trudili da praktikante svemu nauče. Objašnjavali su na takav način da se lako uči i imali strpljenja u radu sa praktikantima.

Andrija Prvulović je zamenik direktora „ Avisa“ i jedan od četvorice mentora koji su u toj kompaniji brinuli o tome da se praktikanti osposobe za operatere papirničarskih mašina.

„Praktikanti su prošli obuku u svim fazama proizvodnje papirne galanterije,od mašine za grubu obradu, za sečenje i tabačenje papira, a to je bio prvi deo obuke, do mašine za pravljenje finalnog proizvoda, koje su specifične mašine koje imamo samo mi.“

Program obuke je sačinjen na osnovu analize koju su u Avisu savladali zahvaljujući programu „Znanjem do posla“.

 „Kroz analizu posla, svih koraka i operacija, došli smo do četiri celine koje mora da se prođu da bi niko bio operater. To su proizvodnja poluproizvoda, štampanje, proizvodnja gotovih proizvoda i pakovanje.“

Ulasku praktikanata u proizvodnju je prethodila teorijska obuka koju je držao profesor iz Tehničke škole, uz obuku o zaštiti na radu i protivpožarnoj zaštiti.

U „Avisu“ kažu da je obuka „Znanjem do posla“ brži i jeftiniji način da se mladi ljudi pripreme za konkretan posao.

„U školama se uopšte ne obrazuju operateri papirničarskih mašina i nema ih na tržištu rada. Zbog toga smo do kadrova dolazili obično po preporuci da je neko zainteresovan, da voli to da nauči. Onda dođe na razgovor, prođe obuku, probamo, pa nekad ide, a nekad ne.“

Direktor proizvodnje u Avisu Saša Tomašević, bio je mentor troje praktikanata koji su posle obuke i zaposleni. Skromno, taj uspeh ne pripisuje sebi već samo trudu mladih ljudi.

„Oni su se izdvojili iz cele grupe praktikanata po poslušnosti i temeljnost. Preko dobijenih obaveza ne prelaze brzo, išli su postepeno i bez preskakanja koraka, pažljivo i polako.“

Tekst i foto: Gordana Mirović / Uredila: Sandra Vlatković